ako hoćete pravilno da formirate bazen gde će biti gliste pratite samo slike i uputstva.
1) Za lokaciju bazena birajte mesto koje je zaklonjeno i gde po mogućnosti ima hladovine. Ako nemate – nema veze. Može i na čistini. Za početak je potrebno je da dole postavite rabic mrežu sa okcima od 9 do 19 mm. Mreža će služiti kao zaštita od krtica. Širina bazena treba biti maksimalno 140 cm zbog lakšeg baratanja sa vilama da vas leđa ne bole ili 100 cm ako imate prilaz samo sa jedne strane. Dužina – po vašoj želji. Preko mreže postavite agrotekstil foliju koja propušta vlagu. Ona će vam služiti kao dodatna zaštita od krtica jer će fizički odvojiti gliste od zemlje pa će ih krtica teže pronaći. Istovremeno će vam pri vađenju glistenjaka biti lakše lopatanje da lopata ne zapinje za žicu. Potrebno je da je bazen na nekom malom nagibu da višak vode može da otiče, a ako nemate nagib napravite ga tako što ćete pre postavljanja žice sredinom bazena nasuti peska ili zemlje tako da voda može da se sliva sa obe strane kad postavite žicu i agrotekstil. Agrotekstil možete kupiti u svim prodavnicama poljoprivredne opreme. Cena je oko 100 dinara/m2. Rabic mrežu imate u prodavnicama alata i stovarištima a cena je oko 250-400 dinara/m2 zavisno od prodavnice i dimenzija. Naravno, može i neka druga žičana mreža koja nema okca veća od 2 cm.
2) Nakon što ste ogradili mesto za bazen do visine od 40 cm (za ograđivanje možete koristiti blokove, daske, fosne, panele, cigle ili šta već imate pri ruci) bazen je spreman za naseljavanje glistama. Visinu možete napraviti tako da dodajete ili skidate ogradu jer ćete na taj način moći da određujete koliko dugo da hranite gliste a i baratanje vilama će vam biti lakše kad je ograda niža. Iz mog iskustva betonski blokovi 19*19*39 cm koji su u ponudi su se najbolje pokazali kao termoizolator i lako je baratati s njima. Cena im je po stovarištima oko 1 euro po komadu, a kad ih jednom kupite trajaće vam praktično večno. Slažete ih naopačke da se ne pune vodom. Negde sam video da ih slažu tako što šupljine pune slamom kao dodatnom termoizolacijom ali to je već previše posla pa ko želi može i to da uradi.
3) Ogradili ste bazen i vreme je da stavite hranu za gliste. Na dno bazena pobacajte grubo iscepkan mokar karton tako da skoro pokrije dno kao na slici. Nema potrebe da ga preterano sitnite jer će ga gliste vremenom preraditi. Karton služi kao tzv. “postelja” za gliste odakle će kretati da se hrane i gde će se razmnožavati dok ne prerade prvih 15-ak cm materijala. Preko kartona stavite sloj od 15 cm pregorelog stajnjaka koji je usitnjen i navlažen na nekih 80% (kad jako stisnete šakom da se cedi pak kapi tečnosti). Tu vlagu je potrebno da održavate stalno redovnih polivanjem po potrebi kad vidite da je materijal malo suvlji. Kad ste stavili i pregoreli stajnjak možete ubaciti gliste. Jedno mini leglo je najbolje ubaciti na 1m2 i ostaviti tako prva 4 meseca jer će se na manjem prostoru gliste češće susretati i brže razmnožavati. Posle 4 meseca možete ih podeliti na 2m2. Ako planirate uzeti jedno mini leglo napravite bazen od 2m2, pregradite pola nekom daskom i pustite gliste na 1m2. Posle 4 meseca podignite pregradu i gliste će same preći u ostali prostor. Podrazumeva se da tamo stavite i hranu u visini kolika je i delu u kome su bile. Ako ide zima, odložite podizanje pregrade za proleće jer je najbitnije da ih pravilno uzimite da prežive niske temperature. Kad ubacite gliste u bazen pokrijte površinu suvim kartonom kao na slici jer je on odličan termoizolator i čuva vlagu kad je vrućina. Istovremeno sprečava sunce i vetar da isuše gornji sloj i omogućava glistama da se u njemu hrane nakon što prerade hranu u donjim slojevima.
4) Nakon što ste ubacili gliste u taj sloj od 15-ak cm i pokrili ih kartonom treba samo da proveravate povremeno vlagu. Možete i prskati vodom jednom dnevno preko kartona predveče tako da se navlaži. Bolje će čuvati vlagu. Svakih par dana podignite karton i prekontrolišite da li je vlaga dobra. Ako postaje suvlje polijte malo i opet stavite karton. Potrebnoj je bar mesec i po da gliste prerade početni sloj stajnjaka koji ste im stavili. Brzina prerade zavisi od više uslova – spoljne temperature, vlage, usitnjenosti materija, broja glista. Kad materijal postane kompaktna masa tamne boje koja liči na humus i u kojoj nema više biljnih ostataka – to znači da je prerađen. Usled delovanja glista i polivanja početna masa će početi da se smanjuje i kad padne na 10 cm vi dodajte novih 10 cm pregorelog stajnjaka i onda čekajte da to prerade. Kad primetite da su skoro sve preradile dodajte novih 10 cm i tako redom. Dakle, početni sloj je 15 cm. On im služi kao hrana i kao zaštita od isušivanja, a svaki sledeći kad hranite je po 10 cm debljine. Ako nemate pregoreli stajnjak možete koristiti bilo koji materijal biljnog porekla koji je počeo da truli – ostatke voća i povrća, pokošenu travu, opalo lišće, iseckane grančice, trulo seno i slamu. Neki materijali se sporije raspadaju od drugih pa od toga zavisi i brzina prerađivanja u glistenjak.
